Поводом настале ситуације и недавних саопштења у вези са процесом разграничења Главног града Подгорица и Општине Зета, као странка у започетом поступку, указујемо на неколико чињеница утемељених у Уставу Црне Горе и Закону о територијалној организацији.

Министарство јавне управе (МЈУ) је изјавило да је обавеза те институције да обезбиједи правилну примјену Закона о територијалној организацији (Закона), а не да арбитрира у поступцима територијалних разграничења. С тим у вези, указали су на потребу да се поступци разграничења воде оним редосљедом како је вршено издвајање општина из Главног града у нове општине, да би се избјегле потенцијалне посљедице спорења између Општине Тузи и Општине Зета.

Питање – Кад се заговара ефикасност, јасност и поступност рада, зашто представник МЈУ у Организационом одбору између Општине Тузи и Главног града Подгорица, није још прије одвајања Општине Зета (а имали су 4 године) предложио арбитражу, која се усваја већином гласова чланова одбора, већ је дозволио да тај процес траје у недоглед?

Иако имамо саопштење ресорног министарства, оно ни у једној одредби Закона није утемељено. Наведено поштовање редосљеда разграничења наводно представља логички сљед корака, који се не би ни доводио у питање да је процесу разграничења између Општине Тузи и Главног града Подгорица приступљено на адекватан и ефикасан начин. Прецизније, да су првенствено од стране МЈУ дефинисани одређени рокови за формирани Организациони одбор. Овако, због неефикасности рада тог Организационог одбора имамо ситуацију да се коначно разграничење те двије локалне самоуправе није десило ни након седам година.

С друге стране, Закон није забранио упоредно вођење два процеса разграничења. Кад нешто законима није забрањено, Члан 10 Устава Црне Горе је кристално јасан – то је дозвољено. Самим тим, изјава да потенцијално могу наступити посљедице између Општине Тузи и Општине Зета, дефинитивно није утемељена у Уставу и Закону, већ је само изговор за давање првенства Тузима у разграничењу.

Притом, Закон је у члану 8 такође јасан. Пошто су и Општина Тузи и Општина Зета већ формиране јединице локалне самоуправе (члан 7 став 1 Закона), и пошто имају локалне одлуке о насељима и границама насеља (одлуке су донијете у 2016. и 2017. години, док су и једна и друга биле Општине у оквиру Главног града), које су битне из угла Закона, и једна и друга локална самоуправа имају границе своје територије према Закону. Уколико се утврди да се границе између локалних самоуправа Тузи и Зете на основу граница насеља или граница КО, која улазе у њихов састав, преклапају, члан 8 став 3 прописује да локалне самоуправе могу то питање рјешавати споразумно или повјерити арбитражи.

Питање – Како је могуће да МЈУ на основу члана 38 Закона (који предвиђа само обавезе за локалне самоуправе у којима долази до територијалних промјена) доноси закључак да се не може водити поступак разграничења између Општине Тузи и Општине Зета, ако члан 8 Закона оставља ту могућност за било које двије локалне самоуправе?

Такође, рад Организационог одбора за стварање услова за почетак рада новоосноване Општине Тузи је обесмишљен – одбор је формиран 2018. године, мијењан је шест пута а убрзо ће и седми пут, а до сада је предложио само привремено уређење односа двије јединице локалне самоуправе. Додатно, у прилог обесмишљавању рада овог одбора говори и чињеница да Општина Тузи од промјене Закона 2022. године више није новооснована, већ тај статус има искључиво Општина Зета. Зато, уколико МЈУ жели да поштује Закон, организациони одбор за стварање услова за почетак рада новоосноване Општине Тузи би морао бити расформиран, и њихови спорови ријешени у складу са чланом 8 Закона.

Закон јасно предвиђа која насеља улазе у састав сваке локалне самоуправе, а наведено је потврђено и кроз одлуке о насељима и границама насеља свих локалних самоуправа. Уколико двије локалне самоуправе имају јасно дефинисане територије које обухватају, и ниједно насеље Закон не препознаје као спорно, како смо већ навели, евентуално преклапање граница се рјешава спразумно, или путем арбитраже, по Закону.

Питања – Како је могуће да представници МЈУ у одборима за разграничење не обезбјеђују примјену Закона, већ остављају могућност да се Закон изједначи са одређеним просторно планским документима? Додатно, која је функција представника МЈУ у организационом одбору гдје се одлуке доносе већином гласова, а који има право гласа, ако не да подржи предлоге који су у складу са Законом?

У поступку расподјеле имовине, Општина Тузи ће користити извјештаје о попису имовине из 2017-2018. године, док ће Општина Зета користити извјештаје из 2022-2023. године. Како се већ није десила расподјела имовине, сматрамо да би једини исправан поступак био заједнички рад три локалне самоуправе, што Закон не забрањује, а све у циљу ефикасне, јасне и поступне расподјеле имовине. У супротном, створили би се проблеми да већ креирани извјештаји из 2022. године, не би били валидни, те би наведено додатно отежало подјелу Главног града и Општине Зета, када је ова тема у питању. У овом дијелу, Закон једино предвиђа да се подјела имовине у случају територијалне промјене врши споразумом, на основу одлука скупштина општина на које се територијална промјена односи (члан 44 Закона). МЈУ је претходно констатовало да се не може водити поступак разграничења између Општине Тузи и Општине Зета, што смо претходно довели у питање, због потенцијалних проблема које Закон не препознаје, те постављамо још једно:

Питање – Ако се усљед оваквог става МЈУ не може водити даљи поступак разграничења између Главног града Подгорица и Општине Зета, због чега се не може водити заједнички поступак расподјеле имовине између три локалне самоуправе? Још једном напомињемо на члан 10 Устава Црне Горе.

Обавјештење о стопирању рада Одбора за разграничење између Главног града Подгорица и Општине Зета, достављено је од стране предсједника одбора, Драгише Јањушевића, уз његов потпис, без печата. О примјени усвојеног Пословника о раду овог Одбора, треба да се брине предсједник (члан 5 Пословника), али не на начин што ће изаћи из својих надлежности. Он је то и учинио стопирајући процес рада Одбора, јер то није предвиђено Пословником, већ је само предвиђено да предсједник сазива сједницу, и да истом предсједава. У наведеном обавјештењу, предсједник одбора се позива на околности (фактичко стање), док је законско утемељење обавјештења представљено кроз члан 16 Закона, који само предвиђа на који се начин може вршити територијална промјена код локалних самоуправа.

Иако није дошло до промјене „курса“ у тумачењу Закона ни од стране МЈУ, драго нам је што се ипак ресорно министарство није позвало на члан 16 Закона приликом давања „објашњења“ за новонасталу ситуацију, јер је очигледно да се члан 16 није могао употријебити у наведеном обавјештењу. Ипак, жао нам је што су и образложења заузетог става МЈУ неадекватна.

Како је МЈУ дужно да обезбиједи правилну примјену Закона, у времену док ниједан одбор не засиједа, били бисмо захвални уколико бисмо добили одговоре на постављена питања.